Uzela sam je za glavu, a ona mene do pola ruke s krakovima. Okretanje glave je izostalo, ali bilo je borbeno sve dok je nismo ubacile u vreću moje Marije. Jedva sam ju ubacila unutra, kaže Edita
Neki bi rekli da je krivo more, a neki da je ukleta uvala. U svakom slučaju na Molatu situacija sa morskim nemanima ne jenjava.
Nakon što je gnjurac skoro iskopao oko jednom od kupača i u uvali Lučina, a prije toga napao još nekoliko ljudi, ovoga puta svoje je snage s ljudima odmjerila i hobotnica.
Editu Burburan u istoj je uvali uhvatila hobotnica i nije je htjela pustiti. Sve se odvilo u popodnevni sat, kad ljudi mahom odlaze s plaže.
“Otplivala sam svoju dnevnu dionicu i taman sam u zaklonu starog gata presvlačila kupaći kostim. Stajala sam u plićaku, svega par centimetra mora i prebirala po torbi tražeći suhi badić. Odjednom sam osjetila da me nešto nježno uhvatilo za gležanj. Moram reći, bio je to sasvim ugodan dodir.
“Pogledala sam i isprva pomislila da je doplivala neka škovaca i omotala mi se oko noge. Instinktivno sam otresla nogu s namjerom da to sklizne s noge. Mislila sam da je neki špag ili najlon, ali kad sam bolje pogledala, shvatila sam da je to hobotnica. Naravo, ushićeno sam uzviknula i pozvala Mariju, moju kći, da dođe pogledati. Ona oduvijek mašta baš o tome da joj se hobotnica zalijepi za nogu, a eto ga, sad se zalijepila na moj gležanj”, ispričala je Burburan bliski susret s hobotnicom za Morski.hr.
Kako je hobotnicu pokušala otresti, hobotnica nije puštala. Edita je u tom trenutku morala dobijeti brzu odluku.
– Bilo mi je drago što je izabrala baš moj gležanj, ali opet, večera je večera. Malo mi je bilo žao, ali pomislila sam, tko zna koliko je ta “neman” izjela sitnih ribica, školjkica, pa sad da se ja smilim nad svojom “večerom”? Sagnula sam se i uhvatila je za glavu, na brzinu sam se sjetila onovih ribarskih priča i kako joj treba okrenuti glavu – kaže.
Ipak, hobotnica se nije dala.
– Uzela sam je za glavu, a ona mene do pola ruke s krakovima. Okretanje glave je izostalo, ali bilo je borbeno sve dok je nismo ubacile u vreću moje Marije. Ona je spretno pobacala sve iz borše, a ja sam je nekako s hobotnicom do lakta gurnula u vreću i skidala je kao dugacku finu rukavicu – kaže.
Kada je pogledala ruke, na njima su ostali tragovi njenih pipaka.
– Borba se isplatila. Zavezali smo je u vreću i eno je sad u zamrzivaču – zaključila je Edita.
